0
View Post
Da li se isplati koristiti broj na dopunu tj. prepaid? Evo nekoliko saveta i trikova!

Da li se isplati koristiti broj na dopunu tj. prepaid? Evo nekoliko saveta i trikova!

Jedno veliko znak pitanja i dan, danas, je to da li preći na postpaid ili ostati na prepaid? Evo našeg mišljenja o tome, kao i naših predloga za šta se odlučiti.

Na ovo pitanje bismo vam pre, recimo nekoliko godina, vrlo brzo i lako odgovorili. Međutim, to sada nije lako jer meržni operateri nude velikij broj povoljnih prepaid “paketa”. Shodno tome, naš odgovor na ovu zagonetku će biti malo duži.

Ovako, prvo treba ustanoviti sopstvenu potrošnju jer će se na tome temeljiti vaša odluka, da li preći na pretplatu ili ne. Evo nekoliko scenarija u kojem mi savetujemo da se držite prepaid-a tj. broja na dopunu.

Koristite broj na dopunu tj prepaid
Ako trošite u proseku 100 do 200 minuta mesečno, prema svim mrežama, onda zaboravite na postpaid! Zašto? Prvo zato što postoji gomila prepaid paketa koji za sitan novac nude nešto što ni postpaid paketi ne nude. Zašto biste se zarobili ugovorom kada za to nema potrebe. Evo mi ćemo za primer uzeti Vip mobile prepaid paket koji ide ovako:

Pričaj sa svima (30 dana)

Za 600 dinara dobijaš:

– 150 minuta ka svim mrežama u Srbiji
– 1500 Vip minuta
– 5000 SMS ka svima
– 300 MB

Ovo je za mnoge sasvim dovoljno da preguraju mesec. Čak i da nestanu minuti prema svim mrežama, tu su SMS za sve mreže i minuti za Vip mrežu. Takođe, 300 mb interneta je veoma korisna suma za proveravanje email-ova, Facebook i ostalih društvenih mreža, dopisivanje putem Messenger, Viber, WhatsApp i sl. aplikacijama.

Što se minuta prema svim mrežama tiče, njih možete uštedeti koristeći internet aplikacije za dopisivanje. Ipak danas svi koriste Viber i Facebook Messenger… Ne zaboravite da često koristite WiFi kako ne biste trošili internet preko kartice. Naš savet je da koristite aplikaciju Instabridge pomoću koje možete da se povežete na brojne WiFi pristupne tačke, iako ne znate šifru:

>> Kako saznati šifru za zaključan WiFi? [iOS, Android] (VIDEO) <<

E sada, kako da vam ovih 300 mb interneta potraje? Ne postoji magični trik, ali postoje navike i praktični trikovi koji će vam omogućiti da pregurate mesec sa ne tako pozamašnom količinom internet podataka. Naime, potrebno je da koristite internet pregledače koji kompresuju internet podatke i da izbegavate YouTube dok ste na internetu preko SIM kartice.

Naravno, uvek je pametno isključiti paketne podatke ukoliko ih trenutno ne koristite zbog sinhrnizacije aplikacija koja se izvršava u pozadini, bez vašeg znanja. Obavezno, ali obavezno isključite opciju “Sinhronizacija” kada koristite internet preko SIM kartice. Ona se obično nalazi u notifikacionom panelu, u okviru skraćenica, ili u podešavanjima telefona. Aktivirajte je kada koristite internet preko WiFi-a. Evo par tekstova koji sadrže veoma korisne savete za štednju internet podataka:

U slučaju da ste korisnik SBB-a i da koristite paket koji podrazumeva UniFi, onda obavezno koristite tu mogućnost jer je super i uštedeće vam mnogo, ali mnogo, paketnih podataka. Evo kako da postavite UniFi:

A ako koristite i fiksni pereko SBB-a, onda ste u velikoj prednosti jer svoje minute prema svim mrežama nećete morati da trošite na pozive prema fiksnim brojevima. Postoji UniFon aplikacija koja vam omogućava da koristite svoje besplatne minute prema fiksnim linijama putem telefona, dok je on povezan na internet.  Super, zar ne? Evo linka prema aplikaciji, a uskoro ćemo napisati i detaljno uputstvo kako se ona koristi:

Dakle, ako ste osoba koja ne troši mnogo ili ako imate dete kojem se ne usuđujete da poverite postpaid paket, onda je ovo idealno rešenje.

Sledeći razlog da ostanete na prepaid je visina budžeta za troškove pozivanja, SMS dopisivanje ili korišćenje 3G interneta. Prosto rečeno, ukoliko ne možete da izdvojite više od 600 dinara, svakog meseca, u kontuitetu, onda postpaid nije za vas. Svesni smo finansijske situacije u kojoj se naš region nalazi te nam je sasvim normalno da su troškovi za telefon poslednji na listi. No, ipak je na listi jer su to potrebe kojih se čovek ne može lišiti. Naš topli savet je da ne prelazite na postpaid ukoliko niste sigurni da možete priuštiti plaćanje minimalne pretplate od 1000 dinara, svakog meseca, u kontuitetu, pa čak i ako broj nije ugovorm vezan. OK, postoje “sigurica” paketi koji ne dozvoljavaju prelazak preko mesečne pretplate, ali su oni sa druge strane izuzetno nepovoljni.

Mi smatramo da je prepaid, uz određene pakete koje mrežni opreteri nude, veoma pogodno rešenje u mnogim slučajevima, a pogotovu situacijama koje smo upravo naveli.

Koristite broj na pretplatu tj postpaid
E sada, kada su pogodni postpaid paketi? Iznenadićete se, ali u mnogim situacijama! Prvi razlog zbog čega je korisno biti na postpaid-u je ušteda novca. Kako? Pa, ukoliko trošite minimum 300 minuta mesečno, ili više, postapaid paketi će vam uštedeti novac jer su povoljniji od dopune ili bilo kog prepaid paketa. E sada, što vam je potrošnja viša, to vam je i ušteda veća. Evo komparacije pa sami zaključite zbog čega je to tako:

Telenorov “Prenesi i Surfuj XXL” paket ima pretplatu u visini od 3950 dinara, a nudi 1000 minuta prema svim mrežama, 5000 minuta u mreži, 3000 SMS poruka i 4 GB internet podataka.

Sa druge strane, njihov najpovoljniji paket, “Prenesi i Surfuj S” ima pretplatu u visini od 950 dinara, a nudi 150 minuta prema svim mrežama, 5000 min u mreži, 250 SMS poruka i 250 mb interneet podataka.
Čak 3.750 GB više, 2750 SMS poruka više i 4850 minuta prema svim mrežama više! Razlika u ceni od 3000 dinara nije drastična kao razlika minuta, poruka i internet podataka koje dobijate. Ne treba tu previše diskutovati zbog čega je pametno preći na postpaid ukoliko ste “teži” potrošač minuta i interneta, pre svega. A ako imate potrebu da trošite više, pretpostavljamo da su okolnosti takve da to sebi možete i priuštiti. Dodaćemo samo i to da je roming znatno povoljniji na postpaid-u nego na prepaid-u.

Drugi veoma čvrst razlog da pređete na postpaid je kupovina telefona po nižim cenama ili na rate. Svima je poznato da je moguće kupiti telefon za 1 dinar, illi uz određenu doplatu, ukoliko se ugovorom vežete na 24 ili 36 mesečnih rata. U zavisnosti od paketa za koji se odlučite, cena uređaja će varirati. Što je pretplata za vaš paket viša, to je doplata za telefon niža.

Takođe, mrežni operateri su sada omogućili svojim postpaid korisnicima da kupuju telefone za gotovinu, ali na rate. To znači da punu cenu telefona možete razložiti na određen broj rata, odnosno dok vam ugovorna obaveza ne istekne.

Naš stav po pitanju kupovine teleofona putem mrežnih operatera je sledeći. Isplati se samo ukoliko ste biznis korisnik, i tu su uslovi sve lošiji, ili ukoliko ste korisnik paketa čija je pretplata viša od 3000 dinara. No, to ostavljamo vama i vašim procenama. Mnogo je korisnika koji nisu zahtevni pa im uređaj koji ide za 1 dinar ili uz nižu doplatu, odgovarati.

Zaključak
I sada kratak odgovor na pitanje “da li se isplati preći na postpaid?” Da, ali samo ukoliko mesečno dajete više od 1500 dinara na dopunu. U svim drugim okolnostima, ne. Barem je sada takva situacija…

Ovo vam sve pišemo iz ličnog iskustva. Kao 7-godišnji korisnik postpaid-a uveravam vas da trenutno nije povoljno koristiti niže postpait pakete jer kada krenete sa njihovim korišćenjem, vaš intezitet pozivanja, SMS dopisivanja, korišćenje interneta, neće biti isti, već će se povisiti. A to automatski sa sobom nosi prelazak preko mesečne pretlate, sve dok ne promenite paket i odlučite se za neki koji odgovara vašoj tekućoj potrošnji. Da ste hteli paket sa višom mesečnom potrošnjom, odmah biste ga sebi i uzeli, ali niste. Zato je prepaid, uz odgovarajući paket, bolje rešenje.

Poslednje 2 godine sam na prepaidu i već sam prilagodio svoju potrošnju tako da ceo mesec imam minute, poruke i internet. Nekada se desi da ostanem bez minuta ili interneta, te u tim situacijama koristim alternative koje sam u tekstu pominjao. Onog momenta kada mi je postpaid postao teret, rešio sam da se prebacim na takozvani “na dopunu” režim i sada sam, nakon nekog vremena, veoma zadovoljan.

Pišite nam vaša mišljenja i trikove koje koristite da biste “pregurali mesec”!

0
View Post
Kako da svoj telefon učinite sigurnijim?

Kako da svoj telefon učinite sigurnijim?

Već smo postavili pitanje da li su mobilni uređaji koje koristimo bezbedni i dobili odgovor da postoji puno rizika koji utiču na bezbednost uređaja, naročito onih koji su uvek online. Jedno od rešenja za ovaj problem je korišćenje anti-virus softvera.
Mi smo se pitali da li postoji još nešto što možemo da uradimo da bismo bili zaštićeni kada koristimo svoje telefone i tablet uređaje i o tome smo razgovarali sa Nikolom Miloševićem. Nikola je osnivač OWASP zajednice u Srbiji, lider lokalne OWASP zajednice u Mančesteru i vođa projekta SeraphimDroid koji upravo ima za cilj da mobilne telefone i aplikacije učini bezbednijim. Evo šta je Nikola rekao za naš blog.
Zdravo Nikola, za početak nam reci da li su mobilni uređaji bezbedni za korišćenje?
Generalno jesu, ali samo ukoliko se vodi računa na koji se način koriste. Iako su mobilni operativni sistemi implementirali poprilično zavidan nivo sigurnosti nepažnja korisnika, aplikacije u kojima programeri nisu obraćali pažnju na bezbednost ili neke maliciozne aplikacije mogu da učine uređaj nebezbednim.
Koje sve opasnosti, o kojima korisnici obično ne razmišljaju, donose nebezbedni mobilni uređaji?
Postoji mnoštvo očiglednih i skrivenih opasnosti: krađa identiteta, krađa novca, dokumenata. Naravno, tu su i maliciozni programi koji mogu da imaju veoma destruktivno ponašanje (na primer, mogu obrisati podatke sa uređaja ili oštetiti funkcionisanje uređaja). Ove aplikacije mogu da koriste mobile uređaje kao izvor prihoda na mnogo načina – mogu da koriste procesorsku snagu uređaja za rudarenje bitcoin-a u ime kreatora aplikacije; mogu prikazivati i automatski kliktati na reklame; a ponekad napadač može da koristi mrežu kompromitovanih mobilnih uređaja za napad na određeni sajt, tako što će sa svih tih uređaja poslati veliki broj zahteva ka tom sajtu da bi ga oborio (DDoS napad).
Zanimljivo je da je sa mobilnim uređajima krađa novca postala jednostavnija nego ikada – dovoljno je da neki maliciozni program instaliran na telefon pošalje poruku na određeni broj i opljačkani ste. Mobilni uređaji su takođe savršeno sredstvo za praćenje. U svakom trenutku mogu snimiti vašu lokaciju, glas, slikati ili snimati video i pratiti sve vaše aktivnosti. Ovi podaci se mogu upotrebiti za potkopavanje nečije reputacije ili za krađu identiteta.
Jedan od izvora opasnosti je i sredina u kojoj mobilni uređaj funkcioniše. Podaci se jednim delom razmenjuju preko vazduha, bilo kroz WiFi ili mobilnu mrežu do bazne stanice. Sa odgovarajućom opremom ovaj saobraćaj se može presresti, a nakon toga podaci prolaze kroz veliku i često nepoznatu mrežu routera na internetu. Ukoliko je jedan od routera kompromitovan napadač može videti sve podatke koji prolaze kroz njega.
Još jedna vrsta opasnosti leži u fizičkoj krađi uređaja. Krađa samog telefona ne mora da bude strašna stvar, međutim napadač tako može da dođe u posed svih naloga koje koristite preko mobilnog i stvar postaje mnogo ozbiljnija. Recimo, na ovaj način napadač može da dođe do vašeg bankovnog računa, PayPal, Facebook i svih drugih online naloga. Ovo može da vam nanese veliku materijalnu i nematerijalnu štetu.
Kaži nam nešto više o virusima koji napadaju mobilne uređaje. Kolika su oni pretnja i šta se tačno dešava kada dospeju na mobilne uređaje?
Maliciozan softver je veoma ozbiljna pretnja. Koristim termin maliciozan softver, jer je virus samo jedna klasa ovakvih programa. Virusu je potrebna aplikacija domaćin uz koju se na određeni način prikači i sa pokretanjem te aplikacije se i sam virus pokreće i replicira. Reč “virus” se odomaćila za sve programe ove vrste, verovatno iz razloga što su oni bili jedni od prvih i najčešćih malicioznih programa tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka. Moram da pomenem da sami virusi nisu česti na mobilnim uređajima,ali su tu druge klase zloćudnih programa koje su mnogo češće, poput trojanaca i crva.

Trojanac je maliciozan softver koji izgleda kao korisna aplikacija ili igrica, ali prilikom pokretanja na naki način šteti korisniku ili telefonu. Trojanci su često kopije neke aplikacije koje su prepravljene da imaju malicioznu rutinu koja nanosi štetu korisniku. Jako mnogo trojanaca se nalazi u prodavnicama mobilnih aplikacija poput Google Play-a ili AppStore-a. Da bi trojanac mogao da nanese štetu korisnik mora da ga instalira i pokrene.
Za razliku od trojanaca, crvi su maliciozni programi koji ne zahtevaju nikakvu korisničku akciju. Oni se mogu širiti putem mreže, bluetooth-a, e-maila, i sl. Obično koriste neku ranjivost sistema kako bi se infiltrirali na uređaj i krenuli da se izvršavaju (prate korisnikove akcije, kradu naloge, itd.).
Zloćudni programi mogu da vam nanesu ogromnu štetu – da vam ukradu identitet; da pošalju informacije o vašim navikama, kretanju, lokaciji i ugroze vam privatnost; mogu da nanesu finansijsku štetu kroz pozivanje i slanje poruka bez vašeg znanja. Međutim postoje i druge pretnje koje se javljaju na mrežnom (presretanje podataka) ili serverskom nivou (nebezbedni serveri mogu da budu kompromitovani i nanesu štetu svim korisnicima te aplikacije ili servisa).
Kako možemo da se zaštitimo od malicioznih softvera i učinimo svoje uređaje sigurnijim?
Najveća pretnja bezbednosti mobilnih uređaja je nepažnja i neznanje korisnika. Iako mobilni uređaji pružaju veliki broj alata za zaštitu i enkripciju podataka oni se često ne koriste ili se isključuju. Na ovaj način se korisnik izlaže nepotrebnim rizicima. Da biste bili bezbedniji koristite ove sisteme zaštite.
Takođe, pomenuo sam da trojanci koji se nalaze u zvaničnim prodavnicama aplikacija predstavljaju veliku pretnju i da se predstavljaju kao regularne aplikacija. Ovakve aplikacije možete relativno jednostavno da prepoznate – prilikom instalacije ćete dobiti obaveštenje koje su sve dozvole potrebne toj aplikaciji. Pročitajte ih pažljivo i ukoliko među ovim dozvolama primetite bilo šta sumnjivo verovatno se radi o trojancu. Na primer, ukoliko aplikacija baterijske lampe zahteva pristup vašim nalozima, imeniku, porukama i internetu, ovo verovatno nije samo baterijska lampa već kamuflirana maliciozna aplikacija koja vaše podatke šalje autoru aplikacije. Na žalost, postala je praksa da ljudi ne čitaju uslove korišćenja, obaveštenja i zahteve o dozvolama kada instaliraju novu aplikaciju već sve automatski prihvataju i na taj način se izlažu ogromnoj opasnosti.
Za kraj Nikola, reci nam šta može da se uradi da bi se povećao stepen bezbednosti mobilnih uređaja?
Postoje dve strane koje mogu i moraju da se pozabave problemom bezbednosti mobilnih uređaja – s jedne strane programeri, a sa druge korisnici. Programeri mobilnih aplikacija često nisu dovoljno upoznati sa načinima na koje mogu da zaštite svoje aplikacije, a dešava se i da naprave određeni propust koji postaje bezbednosni rizik. Zbog toga programeri moraju da povećaju stepen svog znanja o bezbednom programiranju mobilnih aplikacija i da prilikom programiranja budu pažljivi i primene svoje znanje na pravi način. Ovde bih uključio i administratore mreža i servera koji takođe moraju konstantno da se edukuju i pronađu odgovarajuće načine zaštite.
S druge strane su korisnici koji su često neobavešteni o pretnjama i rizicima, pa ih treba edukovati i pomoći im da shvate ozbiljnost pretnji i ponašaju se u skladu sa tim. Ne želim da kažem da treba biti paranoičan, ali treba razmisliti prilikom instalacije nove aplikacije da li su određena prava toj aplikaciji zaista potrebna. Naročito u situaciji kada nam aplikacija traži da pošaljemo SMS, MMS ili email da bismo izvršili neku akciju (recimo da nam se omogući klik na neki link) treba se zapitati da li je to legitiman zahtev ili se radi o sajber napadu sa komponentom socijalnog inženjerstva. Takođe ne bi bilo loše da izbegavate javne i nezaštićene WiFi mreže, jer se one poprilično lako prisluškuju i napadaju. Dobra praksa je zaštititi se pomoću enkripcije i korišćenjem jakih lozinki. Naravno, nije loše imati ni najsvežiju verziju operativnog sistema, pa i aplikacije, jer se prilikom razvoja novih verzija često poprave i sigurnosni propusti.
Za kraj, Nikola je zaključio: savršena sigurnost ne postoji, ali korisici mogu puno toga da urade da bi povećali stepen bezbednosti svojih mobilnih uređaja, ukoliko ih koriste na odgovarajući način. Mi se slažemo sa njim i zahvaljujemo mu na vremenu koje je za nas izdvojio.
Da li se i vi slažete? Da li vi svoje mobilne uređaje koristite na pravi način? Da li ćete primeniti neki od saveta koji nam je Nikola dao?

Izvor: MobilniShop